mm
" Ti veceras znacis zivot... "
sre - 28.01.2009
pon - 26.01.2009
Kuda posle
Tesko mi je, sve se skupilo u meni, dodje mi da vristim!
Sama sam. Zelim da porazgovaram sa nekim. Suze mi klize niz lice. Osecam bol, nepodnosljiv bol!
Svaka pomisao si ti. Borim se ali nisam toliko jaka. Ti i bol me pobedjujete. Tonem u ponor, neki nepoznat svet, svet samoce sakriven izmedju cetiri zida moje sobe. Mislila sam da taj svet nikada necu upoznati. I sad kada sam ga upoznala, zelim da pobegnem iz njega, ali ne uspevam. Od suza ne vidim nista, svaki deo tela koji si dodirnuo boli me. Stvaran svet je za mene nestao, sada sam u nekom drugom svetu, u kojem te stvarno nikada necu sresti.
Toliko ljudi poznajem, a ostala sam sama. Bojim se proslosti i toga sta donosi sutrasnji dani. Tonem u svet maste u kojem sam sa tobom. Ti, tvoji poljupci, zagrljaji, opet su sa mnom Divno nam je!
Grlim te i ne pustam, da mi te buduci minuti ne bi odneli...
Onda se opet vracam u stvarnost u kojoj te gubim. Bol postaje sve jaca, i jaca, a ja toliko slabija. Nisam toliko jaka da izdrzim, ali borim se svim svojim bicem, ne odustajem. Nisam kukavica, one se predaju, ja ne smem, moram izdrzati do kraja.
Bol se stisava, postaje sve slabija.
Vracam se u stvaran svet, jer tako moram. Sve oko mene mi vraca bolne uspomene, i opet te proklete suze! Toliko sam povredjena, da mislim da me niko vise ne moze povrediti. Ali to je moj svet u kojem ja moram da zivim, u meni vise nema nicega, samo pustos koja je ostala posle tebe. Sad sam nekim delom opet ona stara devojka. Kazem, nekim delom, jer bar je to dovoljno posle svega!
I kuda posle tebe?!
sre - 21.01.2009
Jednom
Jednog dana ce moja zivotna prica postati samo deo proslosti, ali ce ipak ostati sacuvana negde u carstvu uspomena, i najlepsem secanju kakva god ona bila... Jednog dana ti ces sasvim izbrisati moje ime iz tvojih misli, i izbrisaces boju mojih tuznih ociju koje su cesto plakake zbog tebe.
A ja cu tada, kad sve prodje, negde u dubine svoje duse i dalje brojati slova tvoga imena, i svakom od njih pridavati neki poseban znacaj, kao onda kada sam ti svoju beskrajnu ljubav uzalud nudila.
Jednog dana savest ce te mozda podsetiti na greske koje si nekada cinio, ali ce tada biti mozda previse kasno jer se nicega vise neces secati.
Onda, kada drugu budes drzao za ruku, i kada svoju decu budes ucio pravim vrednostima, sapleces se o sopstveni savet, jer ne mozes druge uciti necemu sto ni sam nisi znao da postujes. Onda ces mozda traziti moj glupi ponos koji si mogao do besvesti da gazis, ali ja necu biti tu.
Zivecu novim, obnovljenim zivotom u kome ce jos samo sekunde kajanja biti posvecene tebi, jer cu do groba zaliti sto sam srce dala nekom ko ga je bacio na ulicu. Ti ces tada nositi teret svog greha i kajaces se vise nego ja, ali ne zato sto si me sreo vec zato sto mi nikada nisi dao pravu sansu.
Bila sam tepih neizmerne vrednosti koji si neumoljivo gazio, ostavljajuci za sobom neizbrisive tragove. A ja sam svoje rane kvasila suzama ne bi li bar malo zarasle, ne znajuci da rane na dusi nikada ne zarastaju...
Uprljan grehom ne verujem da ces nekada naci svoj mir, jer ce te moja senka u stopu pratiti I onda kada me zaboravis, bice tu da te podseti na moju izmucenu dusu. I dok budes koracao stazama zivota, sresces mnoge ljude slicne sebi, ali nikada neces sresti one zbog kojih si mogao skupiti snagu da se promenis. Tada ces pozeleti da nadjes neku nalik meni, ali neces uspeti, jer ni jedne oci nece sijati kao nekad moje, i ni jedno srce nece biti spremno da prestane da kuca zbog tebe. I kada tezina tvoje surovosti otera sve koje su jurile za tobom, i kada ostanes potpuno sam, nedostajace ti sjaj mojih ociju da te obasja kao poslednji tracak nade za spas.
Jednog dana, kada se kao kroz maglu setim ljubavi koja je nekada bila moja, moje najbolnije iskustvo... prema tebi cu osetiti samo zaljenje, jer nista vise ne zasluzujes. Bice mi zao sto nisam uspela da otopim led sa tvog srca, i ugrejem te ljubavlju kakvu ti niko nikad nece pruziti. I svaki put kada se setim, u glavi ce mi odzvanjati samo jedno pitanje-sta su to druge imale sto ja nisam, i sta je trebalo da imam pa da zasluzim tvoju ljubav!? Imao si jedinstvenu priliku da budes najvoljenije bice na svetu, ali si je hraneci svoj ego prokockao.
Nikada ti nista nisam trazila, vec sam bila spemna da ti sve dam, ali ti si bio slep za moju ljubav. Mozda ce ti biti zao sto si mogao da imas me zauvek, sto si mnogo lepog propustio, ali kajanje uvek dolazi kasno.
Ako ikad pozelis da umiris svoju savest i oslobodis se tereta, ja te molim nemoj me traziti. Pusti da secanja nestanu, kao da ih nikada nije ni bilo, a savest ce ti se ssmiriti onda kada skupim snage da ti sve oprostim, i kada shvatim da je za sve kriva mladost, i vreme u kojm zivimo.
Jednog dana ti ces postojati jos samo u pricama koje cu pricati svojoj deci pred spavanje. To ce biti prica sa tuznim krajem, o princezi koja nikada nije uspela da zabca pretvori princa. Kao sto si nekada u mom zivotu igrao glavnu ulogu, tako ces u mojim pricama zauzimati mesto glavnog lika.
I bas zato sto je od svega ostala samo prica, nikada nikom necureci da je nekada davno sve bila stvarnost. U lepim danima rado cu se secati tebe, ali ce oni sumorni uvek buditi tuzne uspomene na neuzvracenu ljubav...
Ipak, ja se trudim da budem srecna, i neka tvoja najveca kazna bude to sto si odbio da budes deo te srece. Mozda ces jednom pozeleti da vratis vreme unazad i ispravis greske proslosti, a ja se samo nadam da ces tada imati nekog pored sebe, da ti kaze da se kazaljke na satu krecu samo u jednom pravcu... Tvoj sat je uvek kasnio, pa na vreme nisi video da samo u mojim ocima gori prava ljubav.
Falis
Falis mi da se ponosis mojim uspesima, falis mi da se smejes mojim glupostima, falis mi da se radujes mojoj sreci, falis mi da me tesis kad sam tuzna, falis mi da me hrabris kad sam nesigurna... Falis mi da me hvalis u inat svemu, falis mi da stvorimo bar jos jednu uspomenu. Falis mi da mi kazes kako sam lepa, falis mi da mi prigovaras kad ti nesto smeta, i falis mi da mi pametne savete delis, falis mi da se prvi mog rodjendana setis... Falis mi da ti u zivotu budem tacka svetla, falis mi da me volis bez ijednog pogovora, falis mi da se ljutis, makar i bez povoda... A najvise mi fali da me TVOJ OSMEH DOCEKA... I menjace se ljudi, kao i godisnja doba, u svakom cu traziti bar deo tvog sjaja, i znam da cu vremenom plakati sve manje i tise, a ti ces mi faliti sve vise, i vise... I falices mi jos u trenucima raznim, i trazicu te uvek u sobama praznim, i veliki deo mene bice prepun tebe, taj ce deo prekriti nase uspomene... tamo cu oziveti dane smeha, tuge, koje delili smo nekad zajedno.
Srecice
Po ko zna koji put opet ja o tebi, koji si sada tako daleko od mene, ne fizicki, jer tu si svaki dan... Zavolela sam te, sam Bog zna koliko, i prosto ne mogu da zamislim zivot bez tebe. Imala sam te... Ni sama ne znam kako da definisem ono sto se desavalo izmedju nas, na vezu nije licilo nikada, jer sve medju nama bi se zavrsilo posle samo jedne veceri. Gubila sam te...
Uvek kada sam te najvise zelela, ti bi otisao od mene, jer postao je obicaj da posle veceri koju provedemo zajedno ne progovorimo ni rec po nekoliko dana. Ne znas koliko je to bolelo, ti si uvek bio sa drugom, a ja? Uvek sama u suzama koje su padale zbog tebe. Cesto sam bila na dnu i radila sam mnogo toga samo da bih sebe jos vise povredila. I onda posle svih tih neuspesnih pokusaja da te "prebolim" opet bi ti bio tu, izvalio samo jednu jedinu glupost, i sve bih ti oprostila, jer uvek sam te volela takvog... ne znam ni sama kakvog.
A ja znam, znas i ti, da izmedju nas ipak postoji neka tajna veza koju ni sami mozda nismo spoznali, ali ipak je tu... Znam da ovo sto ti se desava sa mnom, ne desava ti se sa ostalim... hm... devojkam...
Varao si ih sve, te tvoje devojke, varao ih sa mnom. Sama sebe ne razumem kako mogu da volim nekog kao sto si ti. Jedno znam, sigurna sam u to da ti se veoma dopadam, ti se sav izgubis kada se odnekud, onako ko s'neba, stvorim ispred tebe. Gledamo se, cutimo... a ja ti citam svaku misao. Svidjaju ti se moje gluposti, sposobna sam da ih odvalim hiljadu za jedan dan. Dopada ti se moja hrabrost. Reci, koja od nih je radila ovo sto sam ja? Ima li ih uopste? Verovala sam ti svaku rec, iako sam znala da lazes, jer sam mislila da ces bar jednom reci istinu, nekako sam bila ubedjena u to svaki put.
Nesto te nema, ne zoves vise onako cesto. A nekad si znao da okrenes moj broj i po tri-cetiri puta dnevno. Znaj, i dalje se trgnem na svaki zvuk telefona, jer pomislim da si ti... Sada si mi potreban vise nego ikada, tako osecam...
Mnogi me mrze zbog tebe, a ja znam da cu jednog lepog dana opet osetiti tvoj poljubac, nije mi vazno da li ce to biti samo na tren, ali znam da ces biti moj, srecice!
Sanjamo
"Svet je lep kada sanjamo". I zaista je tako. Svet jeste lep kada sanjamo, sigurno je lepsi i interesantniji od nase stvarnosti, ali to ne znaci treba da tezimo ostvarivanju snova po svaku cenu. Treba da se potrudimo da stvarnost ucinimo boljom i lepsom. U to sam se i sama uverila...
Najcesce od ljubavi najvise ocekujemo u zivotu, u njoj trazimo smisao i sustinu zivota. O velikoj ljubavi sam i ja cesto mastala. Ali mozda i jeste problem u tome-suvise sam mastala.
Sanjala sam o velikoj ljubavi, savrsenom decku koji ce me i razumeti, i postovati, i nasmejati, i zadovoljiti. Stvorila sam u glavi sliku tog savrsenog, ali tada jos uvek nisam bila svesna da je to samo iluzija, plod moje maste-suvise bujne maste...
Svakom mladicu sam pronalazila manu poredeci ga sa njim. Godine su prolazile, a ja sam cekala i nadala se da ce mi zivot pokloniti nekog zaista posebnog i vrednog moje paznje.
A onda sam se onako, istinski i ludo zaljubila.
Mozda za druge nije bio posebno lep, ali za mene... za mene je bio najlepsi. Nosio je u sebi nesto dobro i plemenito, sto drugi nisu ni mogli da vide.
Iako to nisam zelela, uvek mi je bio u mislima, a vreme je bez njegovog prisustva sporo prolazilo. Imala sam ga dovoljno da razmislim o svemu, a najvise o sebi i svojim zeljama.
Odbacivsi sva zavaravanja i iluzije shvatila sam koliko sam bila sebicna, i koliko sam gresaka napravila do sad. Polako je dolazila spoznaja da ljubav nije savrsenstvo, vec onaj slatki osecaj koji se javlja u meni kada mi dodirne ruku dok me toplo gleda svojim crnim ocima... kada je kraj mene... Ljubav je ona tiha sreca koja tinja u meni, oni slatki leptirici koji mi prostruje telom kada osetim njegov dah na svom vratu.
Znam da je on moje savrsenstvo, decko iz mojih snova...
ned - 18.01.2009
17.01.
Posle nekog vremena naucis da ljubav ne znaci oslanjanje, a drustvo ne znaci bezbednost, pocnes da ucis da poljupci nisu ugovori, i da pokloni nisu obecanja. Pocnes da prihvatas poraze podignute glave i otvorenih ociju, smireno, kao zrela osoba a ne ocajno kao dete, i naucis da gradis svoje puteve u sadasnjosti jer je tlo sutrasnjice suvise nesigurno za planiranje. Zato ti pruzaj sve ono najlepse sto imas umesto sto cekas da sve to bude pruzeno tebi, shvatices tada da si covek koji moze sve da izdrzi, da imas u dusi ono najlepse za sta mnogi ne znaju, i da zaista MNOGO VREDIS. Zato cu ti samo pozeleti OSTANI TAKAV KAKAV JESI, to je tvoj najveci uspeh i budi ponosan danas tom cinjenicom...